Stoljećima se preko Hajderovih njiva odlazilo, dolazilo, stražarilo, španciralo, ulazilo, bježalo i vraćalo u Travnik. Sredinom jedne godine vruće i sparno ljeto, preko Hajderovih njiva ušlo je u Travnik.
Sunce je peklo i pržilo. Drvene ograde, baskije, okolo Hajderovih njiva razmakle se od vreline. Bježeći od vreline Sunca na nebu se razmakelo i nekoliko manjih oblaka. Kroz Hajderove njive između živica promiče jedna dugačka sirova baskija i svojom težinom uranja u Salkanova ramena. U ranu zoru Salkan je krenuo ispred rodne kuće u Dubu i ponio dva čabra masla da proda na bazaru, ali mu se najposlije provuče kroz svijest da ponese i baskiju.
Kad je prošao iznad Plave vode i ušao na Kahvicu s ramena odloži baskiju u baštu Ismeta Terzića. Zna on da Travničani poslije požara muku muče s drvenom građom i ogradama. Tako on usput pomaže svoje doste* donoseći svaki mjesec po baskiju. Sišao je niz kamenu Varoš i našao se na Žitarnici. Sunce je udaralo po njoj. Sleglo se dosta svijeta pa trguju namalo a kunu se i zaklinju naveliko. U polukrugu bazara* svega i svačega; sepet jabuka, sepet suhih voćaka, ovas, puna vreća ječma, vreća raži. Krompiri crveni i žuti, grah tetovac, vijenci bjelog luka, suhe smokve, tucana kafa, puni ćupovi malsa, na jednom stolu bijelilo se taze prosijano mlivo* iz Šumećkih mlinova…
-Ih sve mu njegovo, hoću li ja u svojoj Oparuši nać trun žita ove godine. Dok razgleda po bazaru Salkan milsi o svojoj njivi. Teško Bogami, ako ne nakisne…belćim teeeškoo.Haj halvee, gurabijeeee, vruće gurabije, trznu ga glas iz jedne magaze u kojoj stari gurabedžija Hazim prodaje slatke gurabije i još slađe „crvene cigle“. On uniđe u magazu i jedan čabar masla dade za Hazimove gurabije. Drugi je već ranije zamijenio za gaz i svijeće. Kad su svršili trgovinu upita ga: Hazime, dina ti, je li i kod vas vaki đehenem svaki dan, pada li kiša, nakisne li u vas? U Oparuši je nakislo spramljeća, uoči Jurjeva?
-Nije ljudino, nije, ovde je nakislo neki dan, zadnji put kišurina je livala u Petak, reče Hazim. Salkan uvrijeđeno zaškripa zubima, pognute glave iziđe na bazar, razveza svoj hod i misli; kako na Žitarnici nema dovoljno buradi da u njima utopi svoju veliku tugu.. Vrijeme izmiče, mnoštvo svijeta sleglo se na Žitarnici a njegove misli vrte se ukrug i nasumično klize; sad na bazar sad na Oparušu. Mora se polajnak vrtat i kući a ražalostilo ga to što ovde kiša navraća. Oparuša ostaje jalova i nikako da nakisne. Sjedajući na binjektaš* kamen sačinjen od klesanog žestaca priteže šabake opanke, satirući se od brige čime onolika usta nahranit.
-Aman zaman…aman zaman, ma je li to Salkan, ma ne može biti, pobogu!- izlazeći iz kamenog bezistana Šarene džamije viknu Ismet njegov stari pozanik, nizak rastom visok imanom. Topeći se od veselja zbog svezanog prijateljestva iz starih vremena obojica se izgrliše.
-Ti belćim* došo poslom, pa nek si vala, govori Ismet i nastavlja. Viđaš li starog Alihodžu, ima li još onog bijelog konja vranca? Ih, kad nalegne s njim ….a viđaš li njegovu šćer. Tu je malo zastao, glas mu zadrhtao.. Ona je ko gorska vila, veli Ismet. Zašli su u svoj eglen* duboko. Salkanu su burlale misli. A kad se Salkanove misli otiskuju on postane tvrd pod uši, nikog ne čuje- Je li nakislo u Travniku Ismete? Nećel Bog dat da nakisne i nama Ismete!
Izlazeći iz Mosora teškim koracima promičuči kroz Guču Goru nehotice opazi Peru Rajića kako krči svoju njivu. Utom Pero trnokop na rame i pravo pred Salkana.
E, neš se sad izvuć, vire mi, govori Pero. Prošli put si se zaintačio sad neš. Svraćaj na užinu pa onda moreš na svoj komad puta. Malo popostajaše na putu razminuše govor i za tili čas nađoše se u njegovoj potleušenoj kući dizmaruši. Pero mignu svojoj ženi znak, Jeli Benković iz Brajkovića ,nek pripravi puru s maslom i donese kupusa. Dok su Jeline ruke pripravljale to što je rečeno, njezina usta kazivala su legendu kako je nekad u vakat bio jedan plemenitaš i na smrnoj postelji pozvao svoja tri sina: Brajka,Gravka i Plavka te im podijelio svoje imanje. Od Brajka svoje ime vuku Brajkovići, od Gravka Grahovčići a od Plavka Plavčići. Tako Jela o svom a njih dvojica o svom.
-Eh moj Pero, ima li kolko vremena da je pala kiša u vas? -pita Salkan
-Neki dan je padala, odgovara Pero.
-Je li bar nakislo, kod mene nije nakislo ovog lita?-ponovo će Salkan
-Jašta neg nakislo… i dobro nakislo. Deder hukni jednu kumovaču, ljuta je.. i dobro ljuta.
-Neka, neću, nije mi u zakonu, odgovara, a tuga mu se zakači za lice.- More jedna kapljica ništa ti neće bit, potom Pero sipa kumovaču u lončić. Od svoje muke Salkan podiže lončić i salije niz grlo.
-Ah, gadna li otrova, misli u sebi dok mu se jedna žila na vratu polako napinje.
Pero nazdravlja i počinje priču od prošlih vremena pa prema sebi.
“ Prič“o mi fra.Ivo Marković a to opet njemu Brajkovljanski župnik fra Jako Jurić govorio kada je u Travniku izbio požar baš je ovuda prolazio on sa nekoliko svojih župljana. Sunce ugrijalo ko da ih je devetereo….“
-Ehhhh da hoće nakisnut, omače se Salkanu i još se više sneveseli.
-Deder popij još jednu, naspe Pero lončić do vrha, gledajući ražaloščenog prijatelja. Otvori se razgovor dalje. Salkan crvenih obraza, podbuho u licu štedio se da ga ne zahvati rakija.
…“- I tako baš ovuda ispod moje kuće prolaze oni a na konjima natovareni puni sepeti ćumura. Idu u Travnik da prodaju za zimu. Prvi se tog posla latio jedan težak iz Dolac-Bile, Nikola Sučić pa u svojoj njivi Jagnjid otkopavao ugljen i raznosio po selima…“ veze priču Pero a Salkan duboko odhukne:
-Šta misliš Pero hoće li nakisnut…potom Salkan prisloni šake na sljepoočnice?
-De još jednu, veli njemu Pero namještajući mu mjesto za sofom.
Onda je Salkanu došlo vrijeme za polazak. Polazak je bio težak i pod teškim teretom briga. Zamućenog vida otisnuo se u prazninu Krabana. Noge su mu uranjale u Kraban kao u tijesto. Naslage briga su rasle.
Na zadnjem zavoju naglo se okrenuo podigao tešku ruku i njome mahnu . Otvorenih usta ko“ priglavak dovikuje Peri.
Ehej Pero! Nakislo nenakislo!
Šta veliš Salko!- ne čuje Pero.
Nakislo ne nakislo Pero, eto šta velim!
Nakislo ne nakislo!
Piše: N. Karić 07.01.2021g.
*Baskija- dugačko neoguljeno drvo kojim se ograđivao posjed, drvena ograda
*Čabar- drvena posuda
*Dost- kućni prijatelji
*Bazar- trgovačko područje, pijaca
*Mlivo- brašno
*Binjektaš- Veliki kamen s kojeg se penje ili silazi s konja. Kamen od stepenica s kojeg se uzjahuje konj. (banjaktaš-tur)
*Belćim- valjda, vjerovatno, izvjesno, možda
*Eglen- razgovor, ćaskanje