-1.1 C
Travnik

Priča Nihada Karića – Puška

Tekst se nastavlja nakon oglasa -

Kad minu nedjelja dana po ulasku carske Austro-Ugarske vojske u Bosnu i Hercegovinu civilna uprava kaharli srca i tužna lica ustupi mjesto vojnoj upravi.

Latila se posla vojna uprava, nije šala, pa se primicala i Travničkom kraju. Ganjali su ustanike išli u potragu za kojekakvim puškama po gradu Travniku pa eto biva najposlije zađoše i po selima. Prvo jesen pa za njom Austrijski soldati zaputili se u Travničko selo Jezerce.
-Taaakoo, evo ih idu, idu bogme!- govori beg Muhamed Hodžabegović, vidim ih idu uz Sikirnice pa će priko Mišonice do nas.
-Neka ih, neka idu, ja ih se ne bojim- reče majstor za fenjere Dedo Pašanović, ispusti iz ruke fenjer koji je upravo popravljao, preskoči ogradu i u tili čas se nađe na guvnu Ibrahima Jašarevića. Prošao je tako glas. Na guvno se sleglo dosta svijeta. Ljudi u gunjevima s dugačkim čibucima u ustima otpuštaju dimove i stoje.
Na guvno je široko stao „herr“ oficir. U pratnji zajedničkih naoružanih soldata (Gemeinsame Armee) herr oficir tegobno se podbočio:
-Mi došla tražit puska. Gdje vi imati puska?- pažljivim pogledom klizi preko Jezerčana Austrijski „herr“ oficir.
Znaju Jezerčani da niko od njih, osim “gvožđa”za hvatanje kuna, zečeva i lisica, nema nikakvo oružje. Zato oni nisu ni zabrinuti. Zato su oni harna lica stali pred Austro-Ugarsku.
-Vama je Bog u Jezercima uskratio sriću. U nas ti nema oružanja, nikaki sprava ni đerida, ja vam beli velim- hrapavim glasom progovara Jašarević Derviš, Jezerački matičar.
-Evo kaurini uniđite u moj ganjak, mutvak, tavan, prevrnite magazu. Prevrćite sve. Porad šta ste došli, tamo nemerete ništa utrefit osim morebit brabonjaka- utom se grohotom ogradi smijeh Ibrahimovim guvnom.

Dvojica vojnika se razletili po selu tražeći puške, gavljaju po kućama, zaviri tamo, pa zaviri vamo, bućkuriš čitav. Slabe su nafake bili ne nađoše ništa…

Priča Nihada Karića - Puška
Priča Nihada Karića – Puška

Na konaku kod Ibrahima zadesio se Rile Ristanović s kojim je on svezao prijateljstvo. Njega štima sva gradska gospoda. I on baci govoranciju kako je Jezerčanima dosta njihove muke i jada, a pušaka nikad ovdje nije bilo. Pokunjen herr oficir tupka sad jednom sad drugom nogom, zamišljeno zuri i baca poglede iznad Pletenice. Skanjiva se, ali šta će, i sam vidi Jezerčani nisu zabrinuti, ništa ne kriju a vrijeme izmiče. Još popostoja onda pogleda uz put, niz put i onako polajnak kroz debele gubice zapovijedi svojoj grupi da se vrate.
U taj čas iznad Duba ugleda poveći komad sunca kako se polagano valja preko Vlašića.
-Gospodine, gospodine ja znam ko ovde ima pušku!-…
U sred narodnog skupa iznenada fijuknu opasnost, nastade tajac, muk, tišina. Svi se okrenuli u pravcu dolazećeg glasa a poglede uperiše iza Pašanovića hambara.
Prvo se ukazala desna, zatim lijeva noga bez obuće. Na nogama se vuklo i jedva držalo na sebi lanenu košulju mršavno tijelo dvanaestogodišnjeg Hamde.
-Kopilan jedan, laže, sve laže.Pas mu mater- dovikne jedan, pa se sagne da uzme kamen ne bili ga pogodio njime.
-Pasković nijedan- govori drugi.
-Evo ovdi, pokazuje u lice, u usta me pljuni ako je to istina- kaže treći, dok ga je nešto u vratu davilo od muke.
Austrijski „Her oficir“ naglo stade, okrenu se pa se vrati nazad. Sav ozaren on pomisli “ko bi se odrekao gotova zalogaja.”
Skupi obrve nabra čelo, polako se saginje do Hamde, puhne kroz nos, naštima debele gubice pa reče:
-Ko imati puska, ti meni kazala?
-Gospodine švabo ja ću rić ko ima pušku ali ja ne mogu zabadava. Znaš ja ću rić za pare. Za forinte, šilinge. Trebam sebi kupit sjemena od lana. Kad lan rodi more mi u Travniku neko otkat novu košulju.
-Ja tebi dati geld- reče herr oficir, turi desnu ruku u lijevi džep šinjela, izvuče kesu i izvadi nešto para.
-Gospodin, gospodin to nije sve, ja znam još jednog ko ima pušku- veze govor a ne trepće, Hamdo.
Hašimovca pljunu u njedra zatim se digla na ogradu pa pljuje u njegovom pravcu:
-Gluho i čoravo bilo ljudi, ovo kopile laže on nejma ni svoje materešine pa od svog bisnila zlo čini- cekti Hašimovica.
Sad mu neko u guvnu opsova vagon matera i tromatera.
Zrakom poletje štap iz oficirove ruke.
Svijet se skameni, glave uvukuše u ramena. Čita im se tuga i strah u očima.
-Ja kazala tisina- vojnički oštro progovori „herr oficir“ i ponovo se laća za džep vadi kesu, dade je Hamdi.
-Ti meni kazala ko ima puska ovdi- reče oficir
Hamdo stoji polako diže desnu ruku da pokaže, spusti je pa podiže, pa se izmakne korak dva. Gleda u narod pa u oficira pa se opet izmakne dva koraka nazad. Tu je stao naglo digao ruku zategao kažiprst i kaže:
-Gospodin oficir eno ona dvojica što stoje imaju puške, eno vidite- Svi se okrenuše za Hamdinom rukom. Hamdina ruka pokazuje na dvojicu što stoje: na dvojicu vojnika što su vršili pretres.
Kad se okrenuše Hamde nije bilo tu gdje je stajao. Hamdo je k*o topovsko đule svojim nogama upravio niz Čajre preko Dubaća na Mehurić. Do Alije pekara.
-Alija, daj mi jedan somun, a evo ti ova kesa s parama dijeli narodu hljeba dok ne nestane…
Tu noć u Jezercima je bilo burno i nemirno. Prvo su zaposjeli Jezeračke njive, vočnjake, zatim sokake i avlije, polegli su po šafanama, krovovima i kanatima prvi Vlašički snijegovi.

Priču napisao: Nihad Karić

- Oglašavanje -

Preuzimanje sadržaja

Preuzimanje sadržaja je dozvoljeno samo uz dodavanje link na travnik.ba unutar preuzetog članka. Hvala.

0 0 Glas
Ocjena članka
Pretplatite se
Obavijesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Priča Nihada Karića - Puška

Možda vas zanima

Priča Nihada Karića - Puška
Priča Nihada Karića - Puška
0
Zanima nas vaše mišljenje, molim vas, komentirajte.x
()
x